ФЕЊЕР (СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ)
Копљем сам Твојим рањавала аждаје
претећих снова
у позне сате и свитања сива.
Узбуњивала њиме корење муња
у изданцима грехова људске ми крви.
Зовом верујуће сијала су зрна с Твог ореола
и фењер бивала у мојим рукама,
босим ногама на зараслим беспућима рода
у застрашујућој врисци страхова
Кишна су ђурђевска јутра Твога имена.
Преодева се у њима земља и пут
Покуцаш младомајским цвећем и водама
одизмеш ми копље, погасиш фењере
у капима породиш сунца...
Кишна су ђурђевска јутра Твог имена.
Ђурђевдан, 2019. године
Јасмина Јанковић