Објављено: 03.02.2024

Балкански Хомер

 

„Приповедач и његово дело не служе ничем ако на један или на други начин не служе човеку и човечности”, мисао је којом се водио у свом стваралаштву и коју је истакао у беседи „О причи и причању” поводом доделе Нобелове награде за књижевност 1962. године књижевник који има средишње место у српској књижевности - Иво Андрић.

Живео је и стварао у време великих и бурних друштвених промена на Балкану и Европи и то искуство дубоко је укорењено у његовим делима. Андрић у историјском контексту балканских народа налази теме за своја дела која представљају приповедање о човековој судбини и универзалним вредностима људског постојања.

Кључно место у Андрићевом стваралаштву има разматрање улоге уметника и уметности у свету. Стваралаштво и уметност су пут ка превладавању различитих противречности и начин одбране од зла и пролазности. Ова идеја уткана је у свим његовим делима.

Дело које се сматра врхунцем његовог стваралачког опуса и које му је донело интернационално признање јесте роман „На Дрини ћуприја”. Роман прати историјске промене у Босни од времена Османског царства до Првог светског рата. Мотив моста је један од најважнијих у Андрићевим делима и најупечатљивије илуструје Андрићево схватање трајности и вредности стваралаштва које је спона између прошлости, садашњости и будућности. Корени мотива моста потичу из најранијег детињства које је Андрић провео у Вишеграду након што је као двогодишњак остао без оца и са мајком се преселио у овај град на Дрини. 

Школовао се у Сарајеву, одакле је пореклом и његова породица. За време гимназијских дана у Сарајеву пише поезију, а своју прву песму „У сумрак” објавио је у часопису „Босанска вила”.  Школовање наставља у Загребу, Бечу и Кракову. На вест о атентату враћа се у Сарајево, али као присталица покрета „Млада Босна”, бива ухапшен и боравио је у тамници од јуна 1914. до марта 1915. године. Овај период обележавају лирика и песме у прози ( “Ех понто” и “Немири”).

По доласку у Београд окреће се приповедној прози и започиње његова дипломатска каријера. У овом периоду настале су приповетке „Ћоркан и Швабица”, „Мустафа Маџар”, „Љубав у касаби”, „Аникина времена”, „Мост на Жепи”.

Уочи Другог светског рата постављен је за „ванредног посланика и опуномоћеног министра при краљевском посланству“ у Берлину и том приликом сусрео се са канцеларом Рајха Адолфом Хитлером. У пролеће 1941. године понудио је оставку на дипломатски положај због неслагања са политиком Рајха, али његов захтев није прихваћен и био је као званичник присутан приликом потписивања Протокола о приступању Југославије Тројном пакту. Други светски рат провео је у Београду и ово је период настанка романа „На Дрини ћуприја” и „Травничка хроника” које ће објавити по завршетку рата као и роман „Проклета авлија”.

Нобелова награда за књижевно стваралаштво и за „епску снагу којом је обликовао судбине из историје своје земље” уручена му је 1962. године у Стокхолму. 

Андрићеву прозу карактерише филозофско и психоаналитичко промишљање у сагледавању дубина људске душе, а управо у слабостима и противречностима налази оно што одређује ток људске судбине. Андрићеви ликови типични су за време и простор, али изражавају и универзалне људске одлике и нагоне који усмеравају ток њихових живота.

Иако је живео у турбулентним временима, водио је миран живот. У шездесет шестој години, венчава са својом дугогодишњом љубављу - Милицом Бабић.  Био је крхког здравља па је последње године провео у лечилиштима. Свет је напустио у марту 1975.године. 

 

До данашњих дана Иво Андрић је остао једини добитник Нобелове награде за књижевност са простора Балкана. Његово стваралаштво можда најтачније описују речи члана академије на уручењу ове награде: „Андрић носи у себи много нежности за људе, али не узмиче пред страхотама, нити пред насиљем, које у његовим очима потврђује стварност зла. Он је писац који је мајстор једног сасвим личног, оригиналног круга мотива. Он отвара једну досад непознату страницу светске хронике и обраћа нам се из дубине напаћене народне душе Јужних Словена”.

 

Јелена Богдановић

професор српског језика и књижевности