Објављено: 14.04.2024

За разлику од већине манастира који се налазе на скривеним и заштићеним местима, Ђурђеви ступови су подигнути на високом стрмом брду, три стотине метара изнад оближњег Новог Пазара.

Данас је манастир заклоњен боровима а некада је био видљив са свих страна и издалека.

Вероватно је тај мали простор на самом врху брда био прави изазов за градитеље - основа манастирске цркве је сабијена а купола елипсаста. У цркву се улази стрмим низом степеника, а пролази између цркве и околних објеката су уски.

Некада су се куле на западној страни цркве дизале до висине од 17 м, а данас су обновљене само до висине коју су имале пре рушења у Другом светском рату.

Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања - прва је владарска задужбина династије Немањића и прва грађевина Рашке школе.

У току династичких борби за врховну власт, Немања је био заточен од стране своје браће у једној пећини у Расу. Тада се заветовао да ће изградити храм и посветити га Светом Ђорђу коме се молио за помоћ. Пошто је преузео власт 1166. отпочео је градњу манастира. Изградња је окончана 1171. године.

Велику обнову манастир је доживео почетком XIII века под покровитељством краља Драгутина, његовог другог ктитора. 

Смутна времена под Турцима манастир је преживео без већих разарања, све до XVII века када је разорен и напуштен. Камени блокови урушених здања коришћени су за зидање новопазарске тврђаве. Највише је оштећен током Другог светског рата.

Од живописа унутар цркве остало је само неколико избледелих фрагмената.

Капела краља Драгутина је најбоље очувани део манастирске целине Ђурђевих ступова. За разлику од оног у цркви, живопис из XIII века, у капели, је чудесно добро очуван. У доњој зони представљени су Немањићи - Стефан Немања (монах Симеон), Првовенчани (монах Симон), Урош (такође Симон) и његова жена Јелена. На таваници осликана су четири велика српска државна сабора: Немањин сазван при силаску са власти, сабор на ком је устоличен Урош I, па онај са почетка Драгутинове владавине, као и сабор одржан у Дежеви, на ком је краљ Драгутин - "сремски краљ" након пада с коња, престо предао млађем брату Милутину. Краљ Драгутин, касније монах Теоктист, до краја живота се старао о унапређењу манастирске заједнице и сматра се другим ктитором манастира.

 

Од 2000. године, после више од три стотине година, почело је обнављање манастирског живота. 

Манастир је сигурно једно од најзначајнијих светих места у нашој историји и на UNESCO-вој је листи светске културне баштине.

 

 

Фотографија и текст: 

Драгана Девић