Двопређне чарапе су данас сведоци давних времена. Ношене су на заветинама, славама, свадбама, сахранама. Љубав и лепота уткане у њих морале су да буду показане само при битним догађајима. Са старих, пожутелих фотографија наших прабаба и прадедова, сасвим сигурно извирују испод чакшира, сукања или око листова затежу бриџ панталоне. Погледајте пажљивије и видећете – и даље су ту негде око нас.
Радост и лепота једног другачијег времена, једног другачијег села, где су у зимским вечерима доколице плетиље уз тињање ватре са огњишта стварале филигранску уметност, уткане су у сваку петљу двопређних чарапа.
Наиме, у Завичајном музеју у Књажевцу чува се јединствена збирка двопређних чарапа из периода с краја 18. до средине 20. века. Основну грађу збирке чине предмети које су прикупили професори Видосава и Светозар Поповић, а која је касније допуњена фондом Завичајног музеја и данас броји 420 пари чарапа. Збирку чине јединственом не само предмети већ и пратећа грађа, односно ручно цртане табле са чарапама у природној величинии боји, као и табле са издвојеним орнаментима у колору и црно-белој техници, као и рукописна грађа и карта истраживања двопређних орнамен и чарапа у бласти Тимока.
Двопређне чарапе су рађене од домаће вуне, густим преплитањем двеју пређа, те су због тога и добиле тај назив. Основни делови чарапе су стопало и горњиште. Чарапе се плету од врха стопла према пети. Када се исплете стопало или наглавак онда се плетиво наставља у горњиште. Стопало и горњиште пространо и орнаментно чине јединствену целину. Главно место на горњиштима (према коме се чарапе деле на мушке и женске) јесте место за средњу шару. У већини случајева на женским чарапама облик мотива је сложен, већих димензија, исплетен у више боја, а на мушким чарапама преовлађују шаре једноставнијих облика, мањих димензија и само у једној боји (нпр. црвена шара на црној основи). Свака чарапа имала је „подвеску“ – подвезицу како чарапа не би падала.
Познато је да је двопређно плетиво распрострањено на широком евро-азијском тлу, али у поређењу са осталим подручјима у нашој земљи, посебно у књажевачком крају, сачуван је највећи број разноврсних и богатих орнаментних мотива на двопређним чарапама. У књажевачком крају двопређни орнаменти достигли су врхунац естетског развоја. Ретко се могу наћи два пара чарапа на којима су орнаменти и композиција шара исти. Двопређно плетиво су у Средњу Европу и на Балкан донели Словени за време Велике сеобе народа.
Овај значајни етнографски и уметнички материјал је 1965. године проглашен културним добром Србије а децембра 2018. год уписано је на Националну листу елемената нематеријалног културног наслеђа. Оне су као део народне ношње присутне на разним културним и туристичким манифестацијама на којима се презентује нематеријално културно наслеђе. И поред тога, техника плетења је скоро изобичајенаје јер је становништво у преосталим насељеним селима старије и све је мање млађих жена које би преузеле и наставиле да преносе овај вид домаће радиности.
У сарадњи са удружењима која се баве неговањем и очувањем старих заната, трудимо се да знање и вештине пренесемо на млађе генерације.
Са овим значајним елементом културног наслеђа источне Србије можете се упознати и путем апликације Музеј двопређних чарапа, коју је могуће пронаћи на Google Play Store-u.
Апликација на савремен и занимљив начин приказује један феномен нашег културног наслеђа који је као елемент већ уписан у Национални регистар нематеријалног наслеђа Србије. Својеврсни виртуелни музеј (или виртуелна изложба) двопређних чарапа и орнамената обухвата интерактивне садржаје, анимиране садржаје, едукативне садржаје, као и виртуелни каталог предмета и орнамената. Упознајте како су у Србији пре два века људи стварали шаре које се сада пореде са сложеним математичким моделима.
Јелена Куртић
виши кустос етнолог
Завичајног музеја Књажевац