Објављено: 11.05.2024

ФЕЊЕР (СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ)

Копљем сам Твојим рањавала аждаје

претећих снова

у позне сате и свитања сива.

Узбуњивала њиме корење муња

у изданцима грехова људске ми крви.

Зовом верујуће сијала су зрна с Твог ореола

и фењер бивала у мојим рукама,

босим ногама на зараслим беспућима рода

у застрашујућој врисци страхова

Кишна су ђурђевска јутра Твога имена.

Преодева се у њима земља и пут

Покуцаш младомајским цвећем и водама

одизмеш ми копље, погасиш фењере

у капима породиш сунца...

Кишна су ђурђевска јутра Твог имена.

Ђурђевдан, 2019. године

Јасмина Јанковић