Објављено: 10.02.2024

Петрова црква

Најстарија очувана црква у Србији - Петрова црква - постоји, претпоставља се, барем једанаест векова.

Археолошким истраживањима утврђено је да су на њеном месту вршени религијски обреди пре чак два и по миленијума.

Под црквом је нађена богата гробница илирског поглавице из V века п.н.е., у зидове цркве узидани су римски надгробни споменици, а ранохришћанска богомоља, подигнута у VI веку, је вероватно одредила каснији изглед цркве.

Не зна се поуздано време подизања Петрове цркве. Први писани помен датира из 1020. године.

Тесно је везана за живот и дело Стефана Немање. Била је средиште живота немањићке Србије до изградње Жиче и Студенице. У овој цркви је Стефан Немања крштен по православном обреду. Ту је сазван државно црквени сабор на ком је осуђена богумилска јерес. Ту се одрекао власти у корист свог сина. Свети Сава је 1219. одредио цркву Светог Петра за седиште Рашке епископије.

Невелика споља, црква изгледа још мања изнутра, притешњена масивним зидовима. Скоро без иједног правог угла, са необичном основом и неколико доградњи. Куполи се не може никако ухватити нека одређенија правилна форма. Споља је она неправилно осмоугаона. Мала вратанца на западној страни, кроз која се улази, уз неколико узиданих прозора једино су осветљење.

Изнад средишњег простора постоји узана галерија потковичастог облика.

Данас цркву краси тек неколико преосталих фресака. Најстарије су из прве половине IX века у куполи а сачувано је и неколико слојева живописа.

Окружена је масивним и скоро униформним надгробним споменицима из периода XVI до XIX века.

Под њом је сада приметно пут, а у близини су нове куће и производни погони.

Петрова црква је, заједно са тврђавом Рас и манастирима Сопоћани и Ђурђеви ступови, на UNESCO-вој листи светске културне баштине.

 

Написала: Драгана Девић