НЕБО
Имају ли гугутке овог неба потомке
да се препознамо?
Мој драги ме кавалом звао с обала Ибра.
Очи су ми биле звездано семење
метохијских шума...
Још моја душа без тела и ума
изнад Косова лебди.
Имају ли ове крошње порода
да се препознамо?
Путеви и кровови су променили облике
и речи неке више не личе на речи
већ на повике
Само су исти ветрови изнад звечанске тврђаве
још се сударају и гложе претећи Србима да се сложе.
Куполе су исте изнад Косова
са ореолима изнад крстова
Исијавају сунце да се моле:
Цареви са соколовима на длану
сељаци са првим откосом у роси
и Српкиње с мирисом зреле ораховине у коси.
Имају ли молитве предака одјека
на остављеној земљи без корака?
Река је ткала стрепњама
читањима и душелутањима сваки овде дан.
Имају ли гугутке овог неба потомке
да се препознамо?
Из времена кад ме је драги
кавалом звао са обала Ибра.
фебруар, 2017. године
Јасмина Јанковић, књижевница и песникиња
***Честитка је део приватне колекције Јасмине Јанковић:
"Поштанске карте и честитке (1880-1945)"