Објављено: 10.07.2024

НЕБО
 

Имају ли гугутке овог неба потомке

да се препознамо?

Мој драги ме кавалом звао с обала Ибра.

Очи су ми биле звездано семење

метохијских шума...

Још моја душа без тела и ума

изнад Косова лебди.

Имају ли ове крошње порода

да се препознамо?

Путеви и кровови су променили облике

и речи неке више не личе на речи

већ на повике

Само су исти ветрови изнад звечанске тврђаве

још се сударају и гложе претећи Србима да се сложе.

Куполе су исте изнад Косова

са ореолима изнад крстова

Исијавају сунце да се моле:

Цареви са соколовима на длану

сељаци са првим откосом у роси

и Српкиње с мирисом зреле ораховине у коси.

Имају ли молитве предака одјека

на остављеној земљи без корака?

Река је ткала стрепњама

читањима и душелутањима сваки овде дан.

Имају ли гугутке овог неба потомке

да се препознамо?

Из времена кад ме је драги 

кавалом звао са обала Ибра.

 

фебруар, 2017. године

Јасмина Јанковић, књижевница и песникиња

 

***Честитка је део приватне колекције Јасмине Јанковић:

"Поштанске карте и честитке (1880-1945)"