РАСПЕЋЕ
И данас на крсту кроз твоје дланове
пробада зарђале клинове
светина крвавих беоњача, отровних грла
Окамењена тишина чека знак
Опет у сред поднева пада мрак
Векови пролазе а никако да сване
Људи и даље гледају у своје сандале
А твоје ране, ко ће да вида?
Има још оних који имају стида за грех
и који деле своје сузе за бол и за смех
уздахом гасећи жар са твојих табана
расејавајући сунце по тами садашњих дана
Али светина не престаје да удара клинове
кроз твоје дланове
Све јаче одјекује, све гушћи је мрак
Али знак... Твојих белих хаљина знак
Лице, живи глас и час
Када ћеш молитве свих псалтира
спустити на теме својих пастира
Безвиди људи издељаше крст
Хтедоше на њему светлост да убију
У мраку свом нису знали, јер нису веровали
да се светлост не може распети
ни заковати смрћу
Са древног Крста пустили су живот
а да то нису хтели
О, свето небо и распети Христе
праштај њима, а праштај и мени
сва искушења, сва сагрешења ранама твојим.
Јасмина Јанковић
књижевница и песникиња
Честиткa je део приватне колекције Јасмине Јанковић:
"Поштанске карте и честитке (1880-1945)"