У овој богослужбеној песми, кондаку празника, садржан је сав његов смисао и садржај.
Рођењем мале девојчице, Марије, Бог је благословио читав род људски. Да је то тако
видимо и у самој песми, јер оног момента када је рођења поред тога што је скинула
срамоту којом су били обележени њени родитељи, као и свако у тада на том простору ко је
био бездетан, она је Адаму, а са њим и читавом човечанству, дала наду да ће
пропадљивост уступити место непропадљивости. Њени родитељи имали су виско порекло.
Отац Јоаким био је из племена Давидовог, а мајка Ана из племена Ароновог. Дакле, по
оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Свети Јоаким и Ана, због
бездетности, били су обележени као прклети од Бога, ни сами не слутећи да је Бог нешто
боље предвидео за њих, молили су се Богу, исто као некад Аврам и Сара. Како Бог не
оставља оне који га љубе, они у својој старости добијају малу девојчицу која ће постати
чуварка нашег живота и из које ће засијати Сунце правде, Христос Бог наш. У њој се
испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих
пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од
Свете Тројице. Ову преславну тајну она је омогућила својим смирењем и прихватањем
воље Божије, она је та која је у име рода људског рекла да нам је неопходно и потребно
спасење и постала Божији сарадник у спасењу. Постала је врата кроз која је Господ Исус
Христос ушао у овај свет и спасао род наш. Објавила је себе као лествицу која спаја земљу
са небом. И све што је чинила, чинила је ради нашега спасња. Зато је и прослављамо и
данас јој се молимо, а молићемо се до краја века, да не остави род људски, да се моли за
нас Сину свом и Богу нашем, јер много може молба матерња пред милосрђем Владике.
Њеним молитвама Господе Исусе Христе помилуј и спаси нас. Амин.
Написао: Александар Бојанић, Студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду