Сава Шумановић је један од најзначајнијих српских и југословенских сликара. Рођен је 1896.године у Винковцима. Потиче из добростојеће шидске породице, која се након пензионисања Савиног оца Милутина сели из Винковца и враћа за Шид.
Шумановић у Шиду проводи рану младост и позне године. Након завршене гимнзије у Земуну уписује школу за уметност и уметнички обрт у Загребу. У јесен 1920.године одлази у Париз, културни и уметнички центар авангардне Европе и учи код кубисте Андреа Лота. Боравак у Паризу је представљао драгоцено искуство за Шумановића. По повратку у Загреб приређује изложбу слика насталих под Лотовим утицајем. Нажалост, публика, а ни критика није била још увек спремна да прихвати нешто за њих потпуно непознато.
Други боравак у Паризу од 1925. до 1928. године, најважнији је за опус Саве Шумановића, тада настају неке од најпрепознатљивих слика као што су Доручак на Трави и Пијани брод.
Због болести и исцрпљености враћа се у Шид 1928.године. У јесен те исте године приређује изложбу у Београду, јако успешну, продаје готово све слике и поново се враћа у Париз. Дела настала током тог боравка у Паризу, представљају основу свега што је касније радео у Шиду. Трајно се враћа у Шид 1930.године, где се у миру породичног дома потпуно посвећује сликарству.
Током свог стваралаштвa прошао је кроз различите фазе, од кубизма преко класицизма и експресионизма, да би у последњој деценији развио особен стил, јединствени стилски израз који је и сам називао „како знам и умем“. Овај период сликаревог рада оцењен је као најзначајнији део његовог стварања. Највећа инспирација били су му сремски пејзажи у којима кроз студију светлости и богаство колорита продире у магичне моћи природе. Теме које доминирају, поред пејзажа, су женске фигуре, актови, дечији портрети и жанр сцене.
Велику самосталну изложбу је приредио на Новом универзитету у Београду 1939. године. То је била и његова последња изложба, којом је стекао углед навећег српског сликара.
Шид 1941. године улази у састав Независне државе Хрватске, ћирилично писмо постаје забрањено, а Шумановић из протеста престаје да потписује своја дела.
На Велику Госпојину, 28. августа 1942. године. Шумановића су заједно са великом групом шиђана ухапсиле усташе и Одвеле у Сремску Митровицу, где су након мучења и стрељани. Покопан је у масовној гробници и никада његово тело није индетификовано. Тако је трагично завршио живот један од највећих српских слиакра.
Десет година након његове трагичне смрти у породичној кући у Шиду основана је галерија слика „Сава Шумановић“, која баштини 417 његових дела и чува сећање на нашег великог уметника.
Текст написала: Јелена Милојевић, дипл. историчар уметности