Објављено: 28.06.2024

ХОДИМ ЈУТРОС КОСОВОМ
 

Пролазе стопе снегови завејавају гробља

Рика крава лепи се за стабла

Царска лоза суши се цурећи властитим соком

Крње се вековне метрополе и васкрсавају димњаци

у уџерицама на крају сокака...

Нисам уплашена пред величанством смењивости

Ја имам Христа и његово светло у зеницама

У могућем... У немогућем...

Није ме страх.

Добила сам атом снаге с Распећа

и издржљивост жртве пустињске осаме

белом птицом и ветровима

Од Оца преко Сина дошаптан знак

Да сваким јутром, ништавилом тела

будем везиља космичке поњаве

Да свету буде топлије.

Ја имам Христа за столом, иза врата, на улици

Снага атома с Распећа нема име

Дисање... Сноневље...

Ходим јутрос Косовом, не плашим се

Не требају мом Српском роду овде

виногорја и пашњаци

Он Христа овде чува и не може да остави.

Јасмина Јанковић књижевница и песникиња

24. 11. 2018. године

 

***Честиткa je део приватне колекције Јасмине Јанковић:

"Поштанске карте и честитке (1880-1945)"